Koliko sme da se optereti produžni kabl?

Produžni kabl je jedini deo instalacije koji ljudi kupuju sami, i jedini na kome se štedi bez razmišljanja. Zato je i čest uzrok požara koji počne u sobi u kojoj niko nije bio.

Šta piše na njemu

Na svakom pristojnom kablu stoji nazivna struja, obično 10 A ili 16 A, i presek provodnika, obično 1 mm² ili 1,5 mm². Ta dva broja idu zajedno i moraju odgovarati onome što na kabl kačiš.

Grejalica od 2 kW vuče blizu 9 A i na kablu od 10 A je već na granici. Ista grejalica na jeftinom kablu od 0,75 mm² je preko granice, a osigurač u tabli to neće videti, jer je on tu da čuva kabl u zidu od 16 A, ne tvoj produžni.

To je i cela zamka: zaštita postoji, ali nije podešena prema najslabijoj karici.

Zašto namotan kabl gori

Kabl se pod strujom greje uvek, i računa se na to da toplotu odaje u vazduh. Namotan na dobošu ili sklupčan iza kauča, on greje sam sebe: svaki namotaj greje susedni i toplota nema kuda.

Zato na kablovima na dobošu piše dve vrednosti, jedna za odmotan i osetno manja za namotan kabl. Odmotan sme 16 A, namotan ponekad samo 5 A. Razlika nije preporuka nego mera.

Praktično pravilo je jednostavno: veći potrošač ide na potpuno odmotan kabl, uvek.

Zašto se razdelnici ne nastavljaju

Razdelnik u razdelniku ne povećava ono što utičnica u zidu može da da. Sve i dalje prolazi kroz jedan šuko kontakt, i taj kontakt je granica.

Svaki dodatni spoj je i jedno dodatno mesto sa otporom koje se greje, po istom mehanizmu opisanom u tekstu zašto se greje utičnica.

Kad produžni kabl postane trajno rešenje

To je znak da u toj prostoriji fali utičnica, a ne da treba bolji kabl. Kablovi razvučeni ispod tepiha i po dovratnicima se gaze, savijaju i lome upravo na mestima koja se ne vide.

Koliko ih treba i gde tačno idu, razloženo je u tekstu o broju utičnica po prostoriji. Dodavanje utičnice u postojećem stanu je posao od jednog izlaska, u okviru zamene i dodavanja utičnica.