Šta je kilovat-sat i kako se čita brojilo?

Snaga i potrošnja nisu isto

Snaga je koliko uređaj vuče dok radi. Piše na nalepnici, u vatima (W) ili kilovatima (kW).

Potrošnja je snaga puta vreme. To je ono što se plaća.

Grejalica od 2 kW koja radi jedan sat potroši 2 kWh. Sijalica od 10 W koja gori ceo dan potroši 0,24 kWh. Grejalica za sat vremena potroši više nego sijalica za nedelju dana.

Kako sam da izračunaš

kWh = (snaga u vatima ÷ 1000) × broj sati

Primer: bojler od 2000 W koji greje 3 sata dnevno = (2000 ÷ 1000) × 3 = 6 kWh dnevno, oko 180 kWh mesečno.

Za konkretne brojke po uređaju ima poseban tekst o potrošnji bojlera i o potrošnji klime.

Kako se čita brojilo

Brojilo pokazuje ukupno stanje od ugradnje, ne mesečnu potrošnju. Potrošnja je razlika između dva očitavanja. Čitati ga smeš koliko hoćeš, a zašto se oko njega ništa drugo ne dira, piše u pojmu o brojilu i plombi.

Kod dvotarifnog brojila postoje dva registra:

• VT (viša tarifa) je dan
• NT (niža tarifa) su noć i nedelja, kad je struja jeftinija

Elektronska brojila ih prikazuju naizmenično ili se listaju tasterom. Zapiši oba i oduzmi od prošlomesečnih. To je tvoja potrošnja, i tako proveravaš račun.

Zašto niža tarifa menja računicu

Bojler i veš mašina su najveći potrošači u domaćinstvu i oba mogu da rade noću. Prebacivanje na nižu tarifu je promena koja se meri u hiljadama dinara godišnje, a ne košta ništa osim tajmera.

To je i jedina stavka pametne kuće koja se sama isplati u razumnom roku.

Šta ne utiče na račun

Uređaj u stend-baju troši, ali malo — nekoliko vati. Punjač u utičnici bez telefona troši gotovo ništa. Ni jedno ni drugo nije razlog za visok račun.

Gornju granicu onoga što uopšte možeš da uključiš postavlja odobrena snaga, a odakle nam baš 230 V i 50 Hz, piše u posebnom pojmu.

Visok račun je skoro uvek grejanje vode, grejanje prostora ili hlađenje. Ako ni to ne objašnjava, vredi proveriti da li negde postoji struja curenja ili neispravan grejač koji radi stalno.