Šta sme, a šta ne sme da se dira oko brojila?

Granica odgovornosti u stanu je jasnija nego što ljudi misle, i prolazi tačno kroz brojilo.

Gde je granica

Sve ispred brojila, dakle priključak, zajednička vertikala i osigurač ispred brojila, pripada distribuciji i održava ga ona.

Sve iza brojila je tvoja instalacija: elektro tabla, kola, kutije, utičnice. Tu se radovi izvode po tvom nalogu i o tvom trošku.

Samo brojilo je njihov uređaj u tvom prostoru, i zato je plombirano.

Šta je plomba

Sitna olovna ili plastična markica na poklopcu brojila i na priključnim stezaljkama. Nije brava nego dokaz: dok je cela, zna se da niko nije ulazio unutra.

Zato pri svakoj zameni ili baždarenju brojila plombu skida i ponovo postavlja isključivo distribucija, uz zapisnik.

Zašto se ne dira

Zato što se prekinuta plomba ne posmatra po nameri nego po posledici. Nalaz o oštećenoj plombi vodi se kao neovlašćena potrošnja i nosi obračun unazad i kaznu, a ne razgovor o tome zašto je skinuta.

To važi i kad je razlog potpuno pošten, na primer da se doda kabl ili proveri stezaljka. Ako je posao ispred brojila, njega radi distribucija, i to se prijavljuje.

Isto važi i za zamenu glavnog prekidača ako je on plombiran, jer on čuva odobrenu snagu.

Šta se sme

Čitati brojilo koliko god hoćeš, i to je korisno: razlika između dva očitavanja je tvoja potrošnja, o čemu piše u pojmu o kilovat-satu.

Prijaviti sumnju da brojilo ne meri ispravno i tražiti kontrolno merenje.

Raditi bilo šta iza brojila, u svojoj tabli i svojim kolima, uključujući i preradu table. Ako pri tome zatreba i zahvat ispred brojila, on ide kroz distribuciju, a nalaz koji im predaješ dobijaš merenjem, u okviru dijagnostike.