Zašto senzor pali svetlo kad nikog nema?

Uređaj koji svi zovu senzorom pokreta zapravo je senzor toplote, i skoro sve njegove čudne navike slede iz te jedne činjenice.

Šta stvarno vidi

Unutra je pasivni infracrveni senzor. On ne osvetljava prostor niti išta emituje; samo prima toplotno zračenje i deli svoje vidno polje na polja, kao mrežu.

Kad topao predmet pređe iz jednog polja u drugo, senzor to registruje kao promenu i pali svetlo. Njemu je svejedno da li je taj predmet čovek.

Zato ga pale i mačka, i topao vazduh iz radijatora ispod njega, i zavesa koju pomera promaja, i sunčev zrak koji tokom dana pređe preko zida.

Zašto ponekad ne reaguje

Zato što je osetljiv na kretanje preko vidnog polja, ne prema sebi. Ako ideš pravo prema senzoru, dugo ostaješ u istom polju mreže i promene nema.

Zato se senzor u hodniku postavlja bočno u odnosu na smer kretanja, a ne na kraj hodnika okrenut ka tebi.

Šta traži od instalacije

Senzor mora da napaja i sopstvenu elektroniku, pa mu treba nula na mestu ugradnje. U starijim instalacijama u kutiji prekidača često ima samo faza i povratni vod ka sijalici, i to je najčešća prepreka.

Uz to, jeftiniji modeli imaju najmanje opterećenje ispod kojeg ne rade pouzdano. Tri LED sijalice ume da budu ispod tog praga, pa se ponašaju nepredvidivo, iz istog razloga zbog kojeg to rade i na dimeru. O tome kako drajver reaguje na isečen ili sitan napon, piše u posebnom pojmu.

Gde ima smisla

U ostavi, podrumu, garaži i na spoljnom ulazu, gde se ulazi nakratko i ruke su pune. Uz njega treba birati i temperaturu svetla, jer se u ostavi i na ulazu ne traži ista boja.

U zajedničkom hodniku zgrade se češće koristi stepenišni automat, jer je jeftiniji po mestu paljenja i lakše se održava.

U stanu je alternativa modul iza postojećeg prekidača, koji uz senzor daje i raspored i daljinsko upravljanje, o čemu na stranici o pametnoj kući. Sama ugradnja svetiljke i senzora spada u ugradnju rasvete.