Toplo ili hladno belo: koliko kelvina?

Ovo je najčešći razlog zbog kojeg ljudi kažu da im nova rasveta „nekako ne valja", iako je jačina sasvim u redu.

Šta broj znači

Kelvin ovde ne meri toplotu sijalice nego boju svetla koje daje. Što je broj manji, svetlo je žuće; što je veći, plavlje je.

Stara sijalica sa žarnom niti je davala oko 2700 K i po njoj smo svi kalibrisani. Zato LED od 2700 K u stanu deluje normalno, a onaj od 6500 K deluje kao hodnik u ambulanti.

Šta gde ide

U dnevnoj i spavaćoj sobi se traži 2700 K do 3000 K. To je svetlo pod kojim se odmara i pod kojim koža izgleda zdravo.

U kuhinji i kupatilu je 3000 K do 4000 K bolje rešenje, jer se pod hladnijim svetlom lakše radi i lakše se vidi da li je nešto čisto.

Radionica, garaža i podrum traže 4000 K, ponekad i više. Tu se ne odmara nego se gleda.

Iznad 5000 K u stanu praktično nema opravdanja. To je svetlo za magacine i pogone.

Zašto se ne mešaju u istoj prostoriji

Oko se prilagođava na jednu boju svetla i tek u poređenju vidi razliku. Dve sijalice od 3000 K i 4000 K u istoj sobi izgledaju kao da je jedna pokvarena, iako su obe ispravne.

Isto važi i kad se u lusteru menja jedna pregorela sijalica. Ako se ne pogodi ista temperatura, videće se odmah.

Šta se dešava pri dimovanju

Stara sijalica je pri prigušivanju postajala i toplija po boji, i na to smo navikli kao na prijatno. Obična LED sijalica zadržava istu boju do kraja opsega, pa prigušeno svetlo deluje sivo umesto toplo.

Sijalice koje to oponašaju postoje, ali traže i odgovarajući dimer i moraju biti dimabilne. Kombinacija se bira unapred, jer se posle ne podešava.

Broj kelvina uvek ide zajedno sa brojem lumena i sa indeksom reprodukcije boja; sva tri se biraju odjednom kad se planira rasveta.