Je li to statika ili nešto ozbiljno?

Na statiku se svaljuje sve što blago protrese, i najčešće s pravom. Problem je što se pod istim imenom prijavljuje i nešto sasvim drugo, pa se odloži poziv koji nije trebalo odlagati.

Šta je zapravo statika

Trenjem se sa jednog materijala na drugi prenese naelektrisanje. Ono ostane na tebi jer nema kuda da ode, i napon pri tome ume da bude i nekoliko hiljada volti.

Zvuči strašno, a nije, jer je količina naelektrisanja sićušna. Isprazni se za mikrosekundu i tu je kraj: jedan ubod, ponekad i vidljiva varnica, i posle toga ništa dok se ponovo ne naelektrišeš.

Javlja se zimi i na suvom vazduhu, kod sintetike, tepiha i automobilskog sedišta. Vlažan vazduh je gotovo ukida, jer vlaga polako odvodi naelektrisanje.

Po čemu se prepoznaje da nije statika

Ponavlja se. Statika traži da se ponovo naelektrišeš, a odvodna struja je stalno tu, pa trzaj dolazi svaki put kad dodirneš isti predmet.

Vezana je za određenu stvar. Slavina, sudopera, kućište veš mašine, metalna vrata šporeta. Statika ne bira predmet, ona bira tebe.

Gora je kad si mokar ili bos. Kod statike je obrnuto: vlaga je smanjuje.

Nije jedan ubod nego osećaj koji traje dok držiš ruku. To više nije pražnjenje nego struja koja teče.

Šta je onda

Struja curenja koja nema kuda drugde nego kroz tebe, jer je uzemljenje loše ili ga nema, ili zato što u kupatilu nedostaje izjednačenje potencijala.

Napon je pri tome mali, često samo desetak ili nekoliko desetina volti, i baš zato liči na statiku. Ali izvor je mreža i ne prazni se, a ako izolacija popusti dalje, isti put odjednom nosi pun napon.

Šta uraditi

Ako se trzaj ponavlja na istom mestu, ne pripisuj ga tepihu. To je najozbiljniji od znakova koje čovek može sam da primeti, i stoji na vrhu liste u tekstu o opasnoj instalaciji.

Rešava se merenjem, a merenje je jedan izlazak i završava se zapisnikom sa brojevima, u okviru provere uzemljenja.