UPS ili agregat: šta mi treba?

Dva uređaja koja ljudi mešaju, a rešavaju različite probleme. Jedan kupuje vreme, drugi zamenjuje mrežu.

Šta radi UPS

Baterija sa elektronikom koja u trenutku nestanka napona preuzima napajanje, bez prekida koji bi uređaj primetio. Autonomija je od nekoliko minuta do pola sata, zavisno od baterije i opterećenja.

To nije rezervno napajanje nego vreme za uredno gašenje. Rutera, računara, kase u radnji, kotla na pelet čija upravljačka ploča ne voli nagli prekid.

Bolji modeli usput i stabilizuju napon, pa štite od pada i skoka, slično onome što radi naponska zaštita. To ipak ne zamenjuje prenaponsku zaštitu u tabli, jer impuls od groma stiže i po dovodu i po telefonskoj i antenskoj liniji.

Šta radi agregat

Motor sa generatorom koji pravi struju dok ima goriva. Tu je autonomija merena satima, a red veličine snage je sasvim drugi.

Ovo ima smisla u kući izvan gušće mreže, u pogonu koji ne sme da stane, i tamo gde nestanak struje znači i nestanak vode, jer bunarska pumpa stane sa njom.

Prebacivanje je ceo posao

Ovo je deo koji se najčešće improvizuje i jedini koji je opasan. Agregat i mreža se nikad ne smeju naći spojeni.

Ako se agregat priključi tako da može da napaja i mrežu, napon odlazi natrag kroz kućni priključak i dalje u ulicu. Čovek iz distribucije koji tada radi na vodu koji smatra beznaponskim dobija pun napon, a preko transformatora i mnogo veći.

Zato se ugrađuje prekidač koji fizički ne dozvoljava oba položaja odjednom, a u ozbiljnijim instalacijama automatika koja to sama radi. To nije oprema koja se bira po ceni.

Uzemljenje i ovde odlučuje

Agregat mora imati svoje uzemljenje, jer u režimu kad radi on je izvor, a zaštita iza njega mora imati kuda da odvede kvar. Isto važi i za veći UPS.

Zato se pre ugradnje meri otpor uzemljenja, a razvod se deli tako da na rezervno napajanje idu samo kola koja su stvarno potrebna. To se planira pri preradi table ili u okviru industrijske instalacije, zavisno od veličine.