Šta radi naponska zaštita?

Zove se i naponski relej ili zaštita od prenapona i podnapona. U katalozima stoji kao dvostepena, jer čuva od obe strane.

Šta meri

Za razliku od osigurača i FID sklopke, koji mere struju, ovaj uređaj meri napon. Ako izađe iz opsega koji si podesio, on prekine kolo i drži ga isključenim dok se stanje ne vrati u normalu.

Uobičajeno podešenje je otprilike od 190 do 250 V. Ispod toga motori u frižideru i klimi rade sa prevelikom strujom i pregrevaju se; iznad toga strada elektronika.

Zašto ne može da ga zameni prenaponska zaštita

Ovo je razlika koju i majstori mešaju. Prenaponska zaštita radi protiv impulsa koji traje mikrosekunde, kakav pravi grom, i taj impuls odvodi u zemlju.

Naponski relej radi protiv napona koji je pogrešan i ostaje pogrešan, sekundama ili satima. Takav napon prenaponska zaštita ne vidi kao problem, jer ne prelazi njen prag okidanja, a upravo takav pali uređaje.

Zato jedno ne zamenjuje drugo, isto kao što ni osigurač ne zamenjuje FID.

Kad se stvarno isplati

Prvi razlog je prekid nultog voda, gde je ovo jedina zaštita koja uopšte reaguje.

Drugi su mreže koje same po sebi variraju: kraj duge vertikale, kuće na kraju voda, delovi grada gde napon padne svaki put kad komšiluk uključi grejanje. Ako ti sijalice primetno slabe kad se uključi veći potrošač, mreža ti je na granici.

Treći je stan pun elektronike. Jedan relej košta manje od jednog televizora.

Gde stoji u tabli

Na šini, odmah iza glavnog prekidača, tako da isključuje sve iza sebe. Zauzima jedno do dva mesta, pa se najčešće ugrađuje u okviru prerade elektro table, kad se ionako otvara i ima gde da stane.

Posle povratka napona relej sam uključuje kolo, ali sa zadrškom od nekoliko desetina sekundi. To nije mana nego namera: kompresor u frižideru i klimi ne sme da krene odmah po nestanku napona.