Šta je automatski osigurač?

Zamenio je stare keramičke topljive osigurače. Prednost je što se vraća u položaj umesto da se menja, ali funkcija je ista.

Šta zapravo štiti

Ovo je najčešći nesporazum o struji uopšte.

Osigurač ne štiti uređaj. Štiti kabl u zidu.

Kroz kabl određenog preseka sme da prođe određena struja pre nego što se počne grejati. Osigurač je tu da prekine pre te granice.

Iz toga sledi pravilo koje se stalno krši: osigurač se bira prema kablu, ne prema tome šta se na kolo priključuje. Ako je u zidu kabl od 1,5 mm², na njemu nema mesta osiguraču od 16 A bez obzira šta ti treba da uključiš.

Zašto jači osigurač pogoršava stvar

Kad osigurač iskače, prva pomisao mnogih je da stave jači. To radi, u smislu da prestane da iskače.

Ali kabl u zidu nije postao deblji. Jači osigurač samo pomera granicu na kojoj će se prekinuti struja iznad granice na kojoj se kabl greje. Rezultat je da kabl sad može mirno da se pregreva, a ništa ga ne isključuje.

Osigurač koji iskače je informacija. Rešava se traženjem uzroka, ne pomeranjem granice, a to najčešće znači dijagnostiku ili dodavanje kola.

Dva načina na koja isključuje

Unutra su dva mehanizma:

• termički deo, bimetal koji se savija kad kroz njega dugo teče prevelika struja. Reaguje sporo, na trajno preopterećenje.
• elektromagnetni deo, kalem koji trenutno isključuje kod kratkog spoja, za milisekunde.

Odnos ta dva daje karakteristiku B ili C, a to je slovo koje piše na samom osiguraču.

Šta ne radi

Osigurač ne reaguje kad čovek dodirne fazu. Struja kroz telo je premala da ga aktivira, a sasvim dovoljna da ubije. Za to postoji FID sklopka, i zato tabla treba oba.

Ne rešava ni to koja će zaštita prva isključiti kad ih ima nekoliko u nizu. To je selektivnost, i podešava se pri projektovanju table, ne posle.